ИЗЛОЖБА "СПОМЕНИЦИ ОТВОРЕНИХ ВРАТА" ПОВОДОМ ДАНА ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

Савјет Европе је 1991. године септембар одредио као мјесец у којем се у цијелој Европи одржавају различите манифестације под заједничким називом Дани европске баштине. Укључујући се у њихово обиље­жавање, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске приредио је изложбе плаката својих пројеката у бањалучој Гимназији и Техничкој школи, а у овој другој је организовао интерактивно предавање – све под насловом Споменици отворених врата.

Отварајући изложбу, Ирена Солдат Вујановић, помоћник министра у Министарству за просвјету и кул­туру Републике Српске, нагласила је важност која се придаје укључивању културних институција у образовни систем, управо кроз обезбијеђивање одговарајућих садржаја који младе могу да информишу и упуте у савремена збивања. Нагласила је да и Савјет Европе у својим препорукама веома високо поставља укључивање младих у процес презентације баштине.

О настојању Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске да под заштиту стави све вриједности непокретног насљеђа које посједује Република Српска, као и настојању да се и код нас створи свијест о универзалном значају баштине, говорио је Горан Милојевић, дипл. инж. арх, директор Завода. Посебно је нагласио намјере да Завод настави сарадњу с школама и то широм Републике Српске, не само да би презентовао своја остварења, него да би младима показао још неке области у којима ће једног дана моћи да се радно ангажују.

Готово двије стотине средњошколаца је с подједнаком пажњом пратило предавање, које се састојало из четири сегмента и које су одржала четири стручњака. О улози археолога у препознавању и вредновању насљеђа Републике Српске говорила је Љубица Срдић, проф. археологије. Основне информације о антропологији и њеној улози не само у области заштите баштине, дала им је Сњежана Глигорић, дипл. етнолог-антрополог. У свијет градитељског насљеђа увела их је Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, а о раду на средњовјековним фрескама говорила је мр Милица Котур, рестауратор-конзерватор.

       
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске тако је успио да успјешно осмисли и обезбиједи да млади проведу једно сасвим необично подподне, пуно нових и другачијих сазнања. Иако су их у свијет баштине водили стручњаци различитих профила, ипак је све то водило само једном циљу – стварању свијести о важности и вриједности заштите културне и природне баштине, о потреби мултидисциплинарног приступа том послу, али и схватању да културна и природна до­бра  не представљају насљеђе појединца, групе или нације, него имају планетарну и континенталну вриједност. То је посебно нагласио Горан Калинић, археолог, чији задатак је био да споји све дијелове програма у цјелину.

Тако је, обиљежавајући први пут у Републици Српској  Дане европске баштине, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске послао неколико порука јавности: да смо дио Европе и свијета, да значај посла којим се бави није омеђен административним границама, али исто тако да је спреман на сарадњу с образовним институцијама, јер само кроз популаризацију и презентацију насљеђа може да се говори о његовој дјелотворној заштити.

Министарство просвјете и културе Републике Српске прихватило је иницијативу Завода и већ од 2009. године ће планирати обиљежавање Дана европске баштине кроз укључивање свих културних институција и асоцијација у њих.