Дана 12. јуна 2008. године екипа у саставу: Бранислав Гашић, Наташа Билбија (Музеј Републике Српске) и Драган Ковачевић, Горан Панић (Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа Републике Српске) посјетила је Рибњаке „Бардача" ради утврђивања тренутног стања птичјих популација, с посебним освртом на птице водених екосистема.
И поред неповољних метеоролошких услова у другој половини дана, прегледан је највећи дио површине рибњака, па се на основу прикупљених података могу извући сразмјерно поуздани закључци. Утврђено је сљедеће стање:
Забиљежено је укупно 47 врста птица, што је на нивоу уобичајене разноврсности у протеклих десетак година. Међу забиљеженим врстама птица доминирају оне које су својим животним потребама везане за водена и влажна станишта, укупно 27. Њихов удио износи 57,45%. То је и очекивано јер је највећи дио радног времена посвећен управо отвореним воденим површинама и тршћацима. Као индикаторске врсте узете су: мали гњурац Tachybaptus ruficollis, ћубасти гњурац Podiceps cristatus , црногрли гњурац Podiceps nigricollis, велики корморан Phalacrocorax carbo , чапљица Ixobrychus minutus, гак Nycticorax nycticorax , мала бијела чапља Egretta garzetta, сива чапља Ardea cinerea , риђа чапља Ardea purpurea, црвенокљуни лабуд Cygnus olor , патка крекетаљка Anas strepera, дивља патка глувара Anas platyrhynchos , патка риђоглавка Aythya ferina, патка њорка Aythya nyroca, еја мочварица Circus aeruginosus, барска кокица Gallinula chloropus, црна лиска Fulica atra, ријечни галеб Larus ridibundus, бјелобрада чигра Chlidonias hybridus и велики трстењак Acrocephalus arundinaceus.
Бројност одраслих примјерака лабуда се значајно повећала у протеклом раздобљу и сада износи преко 60 примјерака. На жалост, примјећена је само једна женка са младунцима.
Бројност одраслих јединки црне лиске, патке крекетаљке, патке риђоглавке, патке њорке, и великог трстењака је приближно на уобичајеном нивоу или нешто мања. Међутим, проценат успјешног излијегања је далеко испод очекиваног, јер је уочен јако мали број активних гнијезда и излежених птића. Ово је вјероватно посљедица активности на рабњаку које су, опет, биле условљене врло неповољним и неуобичајеним метеоролошким условима.
Значајније је опала бројност свих врста чапљи (за гака нису прикупљени подаци током расположивог радног времена, али је видљиво да се на његовим ноћилиштима нису у међувремену десиле никакве значајније промјене).То је дијелом посљедица убијања и растјеривања сивих чапљи, уз које лако могу настрадати и врло сличне, само много рјеђе, риђе чапље, те кошења тршћака у току гнијежђења и излијегања када су у питању риђа чапља и чапљица. Исто тако доста је опао број ћубастих и још више малих гњураца. Што се тиче галебова, бројност одраслих јединки је значајна, али нема индикација успјешног гнијежђења.
У ранијем раздобљу је на рибњаку обично боравило три до четири пара еја мочварица, а током протеклог теренског рада је забиљежена само једна одрасла женка и два субадултна мужјака. Бројност великог корморана је због убијања и заплашивања врло малена, али је то привидно, јер се већина јединки склонила на мирнија мјеста око оближње ријеке Саве ради излијегања младих.
Драстичан пад је забиљежен код бјелобрадих чигри и он је највјероватније посљедица губитка гњездилишних површина. Нема доказа о успјешном гнијежђењу ове врсте, мада се чинило да неких 20 до 30 примјерака лежи на гнијездима у језерима Нецик и Превлака. Они су били исувише далеко да би се двогледом могло тачно установити о чему се ради. Катастрофалан пад бројности забиљежен је код дивље патке глуваре код које је очекивано бар неколико стотина парова, а забиљежено је свега десетак, те барске кокице која уопште није примјећена.
Да закључимо, у кратком временском раздобљу које је било на располагању, није било могуће прикупити неопходну количину података за сасвим поуздано извођење закључака. Ипак, прикупљене чињенице указују да је опште стање бројности већине индикаторских врста на нивоу уобичајеног и очекиваног. Бројност одраслих јединки у популацијама индикаторских врста варира од уобичајене до значајно смањене, али је бројност гнијезда и младунаца мала или уопште нису примјећени током рада. На основу досадашњег искуства може се рећи да стање ипак још увијек није алармантно и да би се још могло лако поправити чим дође до опоравка екосистема који су предвиђени за А и Б зону заштите. Ти процеси су већ у току, јер су власници рибњака договорена подручја већ препустили природним токовима.
Подаци прикупљени обиласком терена потврђују потребу да се подручје културног пејзажа Бардача - Доња Долина мора хитно ставити под заштиту државе, што значи успоставити јавну установу за управљање овим подручјем. На тај начин ће се моћи да обезбиједи стално праћење бројности популација и на основу тога одреде мјере за одржавање и унапређење стања.
