........Републички завод за
.......и природног насљеђа
заштиту културно-историјског
Републике Српске
 

 

 

Земљане пирамиде

Земљане пирамиде

Самар

Самар

Сијерачке стијене

Отеша

Скакавац

Скакавац

 

ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА У ФОЧИ И КАЛИНОВИКУ

Земљане пирамиде у Миљевини

Земљане пирамиде су несвакидашњи природни феномен.  Налазе се на старом путу од Фоче према Миљевини, у селу Даничићи на локацији Шљивовице. Настају дјеловањем линијске и површинске ерозије на стијене и земљиште различитог састава. Пирамиде су изграђене од пјесковите глине са којих је постепено одношен ситни материјал, а остали су поједини врхови изграђени од чвршћих блокова стијена. Управо ти чвршћи дијелови су сачували ситнији материјал који се налази испод њих и створили ове ријетке облике.

 

Самар на ријеци Бистрици

Самар на Бистрици је специфичан геоморфолошки феномен. Представља ријечну, тунелску пећину дужине око стотину метара и висине око 30 метара. Кроз пећину протиче ријека Бистрица, која се на том дијелу назива Добропољска ријека.

 

Сијерачке стијене

Клисура Сијерачке стијене налази се на путу Сарајево-Фоча, у близини мјеста Сијерча, између Доброг поља и Миљевине. Бистрица је на том дијелу усјекла око 4 километра дугу, стрму клисуру. Клисура је богата разним спелеолошким облицима а посебно се издваја пећина Кук.

 

Ријека Отеша

Ријека Отеша је посљедња десна притока Бистрице прије њеног ушћа у Дрину. Извире на водонепропусним сјеверним падинама Зеленгоре, а затим пролази кроз отпорнију групу стијена гдје је усјекла антецендентну долину. Дужина Отеше је 15 километара.

 

Извор и пећина Скакавац

Извор Скакавац са истоименом пећином дужине 912 метара налази се на десној страни ријеке Отеше на 690 метара надморске висине. Изнад пећине се налази преко стотину метара висока стијена. Вода из пећине истиче из два већа водопада, висине око 50 метара.    

 

 

Земљане пирамиде

Земљане пирамиде

Самар

Самар

Сијерачке стијене

Отеша

Скакавац

План пећине Скакавац

 

Copyright © Републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа