Атрактивност пећинског накита, богато археолошко, палеонтолошко и биоспелеолошко налазиште основне су карактеристике пећине Растуша.
Лоцирана је у околини Теслића (удаљена од центра града 12 километара), на падини Хрњег брда, код села Растуша. Представља суху пећину са пространим каналима укупне дужине 440 метара, развијеним у једном хоризонту. 

Од пећинског накита заступљени су саливи, сталактити, бигрене каде и посебно интересантни „пећински хијероглифи“. Ова ријетка форма настаје када вода засићена калцијум бикарбонатом тече преко препрека на подлози стварајући шаре различитих облика. Током палеонтолошких истраживања седамадесетих година прошлог вијека пронађени су остаци
плеистоценског вука (Canis lupus) и пећинског медвједа (Ursus spelaelus). Детаљним археолошким истраживања откривено је камено оруђе и комадићи дрвеног уљена.  Растуша је и станиште слијепих мишева и специфичне ентомофауне. 

Предлаже се сврставање пећине Растуша у природна добра од великог значаја, односно природна добра II категорије.