Велика пећина је најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2 800 метара. Налази се у карстној превлаци Љут која одваја Фатничко од Дабарског поља, између Билеће и Берковића. У спелеолошком систему налази се и јама Звонуша која је дубока 112 метара.

Спелеоморфолошки, пећина се састоји од од великих пространих канала које одвајају два сужења. Издвојене су сљедеће цјелине: Улаз, Дворане А,Б, Ц и Д, Дворане од другог сужења (Е, Ф и Г) до првог језера, Дворана Х, друго језеро и завршна дворана И те јама Звонуша. 

Већа концентрација пећинског накита, за разлику од других дијелова забиљежена је у највећој и највишој дворани Е гдје су формиране бигрене каде бизарних форми и интересантних облика.  У хидролошком смислу, Велику пећину карактеришу два језера која представљају велико станиште риба гаовица.
 
Велика пећина и јама Звонуша заштићене су рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости БиХ 1958. године, а треба да буду проглашене за природна добра од великог значај, односно природна добра II категорије.